Vladajući igrači – razmišljanja posle Consensus 2024

Pre svega, hajde da skinemo sa dnevnog reda rečničku definiciju. Usredsredimo se prvo na IMENICU; nosilac funkcije ili položaja.

Na pridevski smisao „dužnosti ili odgovornosti“ osvrnućemo se u završnoj izjavi ovog teksta.

Definicija „Etabliranih“ 

U današnjem nastavku serije „šta je Joe na umu?“, evo preciznije definicije Etabliranih (pisanih velikim slovom uglavnom radi dramskog efekta): 

Grupa ljudi i kompanija koja je poslednjih decenija upravljala svetom plaćanja i finansija.

Zašto su važni?

Institucije, organizacije, kompanije i ljudi koji drže uzde globalne ekonomije, a naročito industrije plaćanja, imaju preterano veliku moć i uticaj.

Na kraju dana, svi mi radimo prvenstveno da bismo imali nešto da potrošimo. Ako uspemo da izvučemo nešto zadovoljstva i osećaja postignuća, to je lep bonus, ali na kraju zarađujemo novac da bismo ga trošili na stvari koje su nam potrebne ili koje želimo.

Dok ulazimo u mejnstrim prostor plaćanja, ne samo kao nova kompanija na sceni, već kao nosilac zastave nove vrste novca i globalnijeg pogleda na to kako bi vrednost trebalo da teče, očigledan stav je „mi protiv njih u epskoj bici Davida i Golijata do smrti“. Međutim, Zypto je zauzeo prilično drugačiji stav. Ne radi se o „nama i njima“, jer su, bar većim delom, oni mi, a mi smo oni.

Najveća opasnost koju trenutno vidim, ako sam potpuno iskren, jeste to što su ljudi koji se istinski zalažu za širenje blokčejn ekonomije sve slabije zastupljeni, čak i tokom razgovora između (navodnih) lidera kripto industrije i regulatora.

Pitao sam jednog visokog rukovodioca iz crypto.com koje argumente smatra najefikasnijim kada razgovara sa regulatorima i bio sam prilično šokiran odgovorom. Nije mi uopšte govorio o argumentima u korist blokčejna. Umesto toga, rekao mi je da je najvažnije KO iznosi argumente, navodeći da prisustvo ljudi koji su angažovani iz redova Etabliranih (kompanija iz tradicionalnog sektora plaćanja i finansija) čini regulatore dovoljno mirnima da otvore tržišta za digitalnu imovinu. 

Iako to s jedne strane razumem (društvena homogenost je moćna sila), takođe me to ljuti. Možemo li zaista da verujemo ovim ljudima da a) predstavljaju kripto zajednicu i b) usmeravaju regulatore na način koji ostavlja teren otvoren za sve?

Ovaj odgovor je odmah ojačao moju odlučnost da budem deo ovih razgovora.

Pozitivnije je to što je predstavnik kompanije za blokčejn infrastrukturu Fireblocks odgovorio na isto pitanje rekavši da sa regulatorima uvek treba razgovarati o zaštiti potrošača. Ovo mi greje srce jer je to tračak nade da regulatori – iako su jasno nedovoljno obrazovani o digitalnoj imovini – možda barem donekle imaju na umu najbolje interese potrošača.

U kripto zajednici znamo da je ponašanje regulatora često daleko od pozitivnog sa stanovišta zaštite potrošača ili investitora, ali neznanje je mnogo lakše ispraviti nego loše namere.

Ko su Etablirani?

Kada smo počinjali u svetu plaćanja, imali smo okvirnu ideju o tome ko nam je konkurencija. Međutim, neverovatno složen i zamršen sistem fiat plaćanja s vremenom mi nije postao mnogo jasniji. Nikakav sjajni dragulj logike i razuma u osnovi mi nije otkriven. Najbolja reč koju mogu da smislim da ga opišem je: ludilo.

Vlade, centralne banke, komercijalne banke, akvireri, procesori, kartične šeme, pružaoci platnih usluga, agregatori, kompanije za međunarodne doznake... lista se nastavlja i nastavlja. Konkurencija je žestoka i ima mnogo gladnih usta koja treba nahraniti.

Ono što nikada nisam očekivao na početku ovog puta, uprkos tome što se to prilično protivi mom dotadašnjem životnom iskustvu, jeste da otkrijem da su Etablirani znatno manje napredni, organizovani i zli nego što bi se očekivalo. Oni, kao i ostali, uglavnom samo shvataju stvari u hodu. Često kasne sa onim što sigurno znaju da moraju da urade i zapravo nisu sigurni u veliki deo onoga što treba dalje da urade. Na čudan način me to teši.

Da li time hoću da kažem da su oni bezopasni entiteti koji samo pokušavaju da se snađu i ne deluju sebično? Ne, nikako. Zapravo, uvek treba imati na umu da živimo u konzumerističkom svetu i da Etablirane vode „korporativni rukovodilac tipovi“. Da li ste znali da je učestalost psihopatije među izvršnim direktorima i visokim rukovodiocima mnogo puta veća nego u opštoj populaciji? Isto izgleda važi i za političare. Svet politike i multinacionalnih korporacija u kome svako gleda sebe razume jedno i samo jedno; pobeđivanje.

Šta ovo znači za Zypto i kripto?

Na prvi pogled možda ne deluje tako, ali sve ovo su odlične vesti za Zypto i kripto pokret. Da bi pobedili, političari i kompanije moraju da ostanu konkurentni. Blokčejn tehnologija je beskonačno efikasnija od sadašnjeg sistema, pa postoji malo mogućih argumenata protiv nje sa te strane.

Bilo je mnogo pokušaja da se kripto označi kao opasan, da ga uglavnom koriste kriminalci i slično, ali to ne opstaje pod kritičkim ispitivanjem. Otvorena, sledljiva priroda blokčejn transakcija čini ih idealnim za identifikovanje loših aktera i praćenje njihovih kretanja. Kompanije posvećene ovoj oblasti cvetaju i množe se. Agencije za sprovođenje zakona sve više uviđaju da im je blokčejn mnogo korisniji od složene mreže kompanija sa privatnim centralizovanim knjigama potrebnim za praćenje fiat transakcija. Ovaj članak je od pre 2 godine i stvari su u međuvremenu napredovale MNOGO.

Određene agencije u određenim zemljama pokazuju snagu označavajući kriptovalute kao „hartije od vrednosti“ i govoreći da to znači da „obični ljudi“ ne smeju da ih izdaju ili koriste, ali izgleda da i taj put manje-više dolazi do ćorsokaka. Postoje široke spekulacije da je SEC u SAD izvršio tako nagli zaokret od 180º po pitanju Ethereum ETF-ova i svoje istrage o Ethereumu 2.0 iz političkih razloga, tj. da im je naloženo da ne stoje na putu kako bi stekli naklonost birača. Vidite kuda ovo vodi?

Da je otpor prema kriptovalutama i decentralizaciji iz ideoloških razloga, menjanje stvari bilo bi mnogo teže. Ako se radi samo o pokušaju da se zadrži moć i ostane konkurentan, blokčejn je neizbežan.

Kategorije Etabliranih

Hajde da napravimo izuzetno kratak pregled nekih vrsta etabliranih organizacija sa kojima imamo posla kao zagovornici masovnog usvajanja kripto plaćanja i sa kojima na kraju pokušavamo da sarađujemo dok težimo ka pomaku ka manje ludom sistemu:

Vlade

Ko ne voli malo da kritikuje vlade i političare? Ja svakako volim! Međutim, ovaj kratki pregled počeću rečenicom koja je veoma važna; nisu svi oni loši ljudi i većina njih samo radi svoj posao da bi zaradila novac za plaćanje stvari, baš kao i svi mi ostali.

Vlade imaju mnogo moći, ali na kraju rade za nas (bar u teoriji). Skloni smo da to zaboravimo, ali one su ništa bez podrške javnosti. Zato se na njih može uticati i usmeriti ih tamo gde mi kolektivno želimo da idu. Malo po malo.

Naša poluga uticaja kod vlada leži u tome da: pružimo načine za povećanje efikasnosti radi ušteda, stvorimo sliku progresivnosti, osvojimo glasove među mlađim biračima, otvorimo nova radna mesta i omogućimo da bogatstvo iz globalne blokčejn ekonomije utiče u lokalnu ekonomiju. Prilično ubedljivi argumenti, zar ne?

Centralne banke

Uopšteno, malo je entiteta na ovoj planeti koje smatram sumnjivijim od centralnih banaka. Ali čak i u toj kategoriji postoje tračci nade. Pouzdano znam da postoje centralne banke širom sveta koje su shvatile da se model štampanja fiata bliži kraju. Neke od njih su čak otvorene da razgovaraju o tome kako mogu da koriste blokčejn tehnologiju da steknu likvidnost, efikasnost i održivost za svoje ekonomije i svoje građane. 

Ako vam je dosta inflatornih politika centralne banke vaše lokalne valute, onda progovorite! To naročito važi ako živite u maloj ili zemlji u razvoju. Predviđam da će u narednih nekoliko godina širom sveta niknuti više zemalja Kripto raja; zemalja koje prihvataju blokčejn ekonomiju i postaju mnogo prosperitetnije nego sada ili u poređenju sa susednim zemljama.

Komercijalne banke

Vrhunski konzumeristički posao fiat ekonomije. Šta žele? Da zarade novac. Kako će to uraditi? Na bilo koji način. Zaista je jednostavno tako.

Komercijalne banke su za većinu pojedinaca tačka kontakta sa novcem. I dalje se smatra da drže i čuvaju novac ljudi. Pružaju infrastrukturu u obliku filijala sa ljudima koji odgovaraju na pitanja i bankomata (koji imaju još nekoliko godina života), poznatost brenda i, što je najvažnije od svega, ljudi im veruju.

Kako možemo da sarađujemo sa njima? Pružimo im više načina da zarade novac. Jednostavno.

Kartične šeme

Jedan od velikih modela poslovanja koji stvaraju novac u prošlom veku, kartične šeme u suštini održavaju baze podataka transakcija i prodaju ovu uslugu trgovcima, bankama i pojedincima. 

Ako pogledate šta radi sistem kartične šeme i šta rade blokčejn plaćanja, nije teško videti da su u suštini praktično identični.

Kartične šeme zarađuju MNOGO novca od kripto industrije. Uglavnom od on i off-ramp transakcija jer imaju skoro monopol nad svakodnevnim plaćanjima ljudi. Međutim, svesne su da će šira javnost pre ili kasnije shvatiti da je to više navika nego bilo šta drugo... i zato su toliko otvorene za istraživanje alternativnih puteva kako bi osigurale da zadrže svoje poslovanje.

Otvoreno bankarstvo takođe ugrožava kartične šeme, pa će biti mudro da deluju brzo.

Mreže trgovaca i POS terminala kartičnih šema su ogromne, pa je zato važna saradnja sa njima kako bi dodavanje kripto plaćanja bilo glatko i zgodno za korisnike.

Međunarodne doznake 

Blokčejn je zaista globalan; dostupan je sa bilo kog mesta sa internet vezom. Dakle, kako kompanije za doznake mogu da ostanu relevantne? 

To nije nešto što je promaklo njihovoj pažnji.

Kao i kod nekih drugih gore pomenutih Etabliranih, vrednost kompanija za međunarodne doznake leži u njihovom iskustvu, poverenju koje stvaraju u svesti korisnika i njihovoj infrastrukturi.

Zapravo, misija kompanija za međunarodne doznake da olakšaju slobodno kretanje sredstava širom sveta lepo se uklapa u osnovne principe blokčejn ekonomije. Kao što sam ranije govorio, veliki deo sveta nema bankovni račun ili ima nedovoljan pristup bankarskim uslugama. Kompanije za doznake su odavno prvi izbor za takve ljude za slanje novca i stoga su odlične kompanije za saradnju sa nama.

Procesori plaćanja / gejtveji

Popunite korpu za kupovinu na internetu, idete na naplatu i nude vam izbor kartice, PayPala, ovog, onog ili trećeg.

Zypto Pay – bilo direktno ili putem white labelinga – sasvim jednostavno ima za cilj da obezbedi da na svakom od tih tokova naplate postoji dugme „Plati kriptovalutom“. Mogućnosti za partnerstva su ogromne.

Veliki kripto

Kripto industrija je sada dovoljno velika i dovoljno stara da ima svoje Etablirane. On i off-rampe, centralizovane berze i slično izrasle su u džinove vredne više milijardi dolara. Kao i kod svake velike kompanije, to ih je učinilo sporim, a ispostavlja se i da nisu mnogo napredovali u uvođenju kripto plaćanja u mejnstrim. To nije njihov osnovni posao i stoga je sporedna stvar u odnosu na njihove poslovne jedinice koje donose najviše novca.

Zanimljivo je da fiat i kripto Etablirani RADE zajedno, ali uglavnom fiat strana prodaje usluge kripto strani kako bi mogli da prihvataju fiat plaćanja, a ne obrnuto.

To su, naravno, odlične vesti za nas. Naše već objavljeno partnerstvo sa Gate.io i druga koja tek treba da budu objavljena pokazuju obim mogućnosti koje postoje da Zypto preuzme vođstvo i povede ostatak industrije sa sobom dok težimo da plaćanje digitalnom imovinom učinimo onoliko zgodnim koliko može da bude.

Da li ste vi Etablirani?

Veliki deo razloga zbog kojeg sam odlučio da napišem baš ovaj tekst jeste komentar koji je dao jedan viši član Hedere, čije ime radije ne bih pominjao... Osim ako ovo ne pročita i ne shvati o čemu je reč, u kom slučaju bih rado uživo prenosio razgovor na tu temu ako on to želi 😉

U okviru panel diskusije na događaju koji su organizovali Hedera i 2 druge kompanije, obratio se publici i rekao nešto poput:

„Ljudi vole da kritikuju Etablirane, ali... svi vi ste etablirani! Razmislite o tome... svi želite da nastavite da koristite svoje kreditne kartice i zarađujete bodove lojalnosti. Ne želite da učite složene nove sisteme niti da se odreknete svojih milja za avio-letove, zar ne?... Ha?!“

S jedne strane, komentar mi je bio zanimljiv. Apsolutno je tačno da nije logično očekivati da ljudi uče složene nove stvari da bi mogli da plaćaju. Naravno da ljudi vole stvari poput keš beka i bodova. Zašto ne bi? Zato toliko naporno radimo da u našoj ponudi obezbedimo analognu lakoću korišćenja i sisteme nagrađivanja (ZYP-ovi, neko?!).

Međutim, to ne znači da su ljudi nekako emocionalno vezani za svoje banke, za svoje komade plastike sa NFC čipovima i magnetnim trakama ili bilo šta slično. Ljudi jednostavno uživaju u pogodnosti.

Zato vas pitam: Da li ste vi „etablirani“ u smislu da biste radije odustali od pomaka ka decentralizovanijoj globalnoj ekonomiji i infrastrukturi plaćanja ako to znači udaljavanje od onih Etabliranih koji odbijaju da evoluiraju?

Ako Zypto ili druge nove kompanije za plaćanja mogu da obezbede podjednako privlačan i zgodan izbor proizvoda i usluga, ali više usmeren na globalno iskustvo gotovo bez granica, zar ne biste to više voleli?

Šta je dužnost Etabliranih?

Glavna poenta ovog teksta je da prođe kroz logičku neizbežnost masovnog kripta i blokčejna zbog pritisaka tržišta, međutim, želeo bih da pomenem i da Etablirani imaju moralne odgovornosti. Kao optimista, verujem da se bar neki političari i rukovodioci mogu pridobiti na ovaj način.

Činjenje onoga što je najbolje za svoje građane, kupce, zaposlene i životnu sredinu možda ne donosi uvek najveće dobitke u smislu profita, tržišnog udela ili glasova, ali sigurno pomaže da se mirnije spava.

Inflatorni fiat balon je spreman da pukne. Mislim da ne verujemo mnogi zaista da možemo da nastavimo mnogo duže na sadašnjoj putanji.

Sadašnji sistem plaćanja mogao bi da postane znatno efikasniji saradnjom sa blokčejn sektorom, što bi dovelo do nižih troškova i na kraju do toga da više bogatstva ostane u rukama preduzeća svih veličina i pojedinačnih radnika. 

Decentralizacija novca vodi decentralizaciji moći. Egalitarnije društvo vodi tome da ljudi žive srećnije, zdravije i produktivnije živote, što zauzvrat vodi održivom ekonomskom, kulturnom i individualnom rastu.

Dakle, ovog puta se nalazimo u situaciji u kojoj svi dobijaju. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je naš proces stvaranja partnerstava sa Etabliranim već počeo.

Uzbuđen sam što doprinosim onome što mogu da opišem samo kao napredak.