Consensus 2024 bio je moj prvi boravak u Sjedinjenim Državama. Iskustvo mi je dalo mnogo toga za razmišljanje. Takođe mi je donelo prilično gadan gastroenteritis (otuda kašnjenje sa objavljivanjem ovog teksta).
Pošto radim u kripto svetu i svetu plaćanja, ova prva poseta SAD ostavila mi je mnogo toga za komentarisanje. Pokušaću da se uglavnom držim teme, bar nakon sledeće napomene:
Ja sam za Američki san
Pre nego što me optuže da sam protiv Amerike zbog nekih predstojećih komentara u ovoj seriji blog postova, želim da jasno kažem da se u potpunosti slažem sa opštom idejom onoga što bi Sjedinjene Države mogle ili trebalo da budu. Zemlja prilika, u kojoj pošteni, vredni ljudi mogu napredovati bez obzira na rasu, veru ili uverenje i stvoriti bolju budućnost za sebe i svoje porodice, zvuči mi kao fantastična ideja.
Nažalost, međutim, ono što sam video o SAD kroz filmove, televiziju, vesti, internet, a sada i uživo, ne ispunjava baš te ideale. Iskreno, današnja Amerika mi deluje bolno blizu Evrope iz koje je pobegao Mayflower, u smislu društvene strukture.
Zanimljivo je da se ideali pokreta za decentralizovane kriptovalute prilično lepo uklapaju u osnovni koncept američkog sna, a način na koji moćnici prebacuju regulativu kriptovaluta s kraja na kraj prilično jasno odražava kako su severnoamričke elite koristile širu javnost da održe status quo koji koristi malobrojnima, a ne „zbijenim masama koje žude da slobodno dišu“.
Da li je Austin kripto-prijateljska oaza?
Kripto zajednica troši neuobičajeno mnogo vremena i energije na izveštavanje, komentarisanje i razmišljanje o postupcima SEC bande Garyja Genslera. Svaki detalj raznih visokoprofilnih slučajeva SEC-a rastavlja se i analizira u realnom vremenu. Svako Wells obaveštenje (ako mi oprostite na igri reči) šalje talase kroz društvene mreže.
Ipak, kada sam stigao na Consensus, dočekali su me ne samo pogled na ogromne znakove oblepljene logotipima blokčejna, već i superautomobil omotan dogecoinom, ljudi u majicama sa političkim memecoin motivima, ljudi u maskama koji podstiču druge posetioce da „Kupe X, Y ili Z token“; pravi haos bez pravila, tu na vidiku.
Prema onome što se prikazuje ostatku sveta, skoro bi se moglo zamisliti da bi ti ljudi bili uhapšeni, ubačeni u oklopni SEC kombi i odvezeni da ih više niko ne vidi. Ali, eto ih tamo, naizgled opuštenih i bezbrižnih.
Pomislio sam da je možda Austin posebno naklonjen kriptu, ali razgovori sa lokalnim ljudima brzo su razbili tu ideju.
Više nego što je Austin kripto-prijateljska oaza, ja to doživljavam kao još jedan znak nelagodne napetosti koja obavija „zemlju slobodnih“. Taj buntovnički, prkosni duh doseljenika nikada nije potpuno nestao, uprkos tolikim godinama izolovane kapitalističke i nacionalističke propagande. Uzgred, propaganda mi se tokom posete učinila INTENZIVNOM; „Amerika je broj 1, a sad kupite ovo!“
Unutar kongresnog centra, osećaj je uglavnom bio poslovniji. Nekoliko ljudi je komentarisalo da je ovo najodrasliji Consensus do sada. Postojao je jasan opšti osećaj da je većina ljudi tu da posluje, a ne da pumpa i prodaje grafikone.
Međutim, suprotnost između želje da se inovativne ideje pokrenu i nesumnjivo nejasne regulatorne situacije u zemlji domaćinu događaja bila je stalno prisutna.
Fraze poput „osim u SAD, naravno“ (često se pominje i Kanada), praćene prevrtanjem očima i nelagodom, bile su stalno prisutne u razgovorima u četiri oka, ali i u uvodnim govorima i govorima u stilu „gradske većnice“.
ETF / FIT21 buka i politički kripto voz
Uprkos opštoj iscrpljenosti izazvanoj kašnjenjem u izradi razumnih okvira u saradnji sa blokčejn industrijom, Consensus 2024 lebdeo je na mehuru nade izazvanom odobrenjem ETH ETF-ova i vestima o zakonu FIT21.
Zatim, otkako sam se vratio u Španiju, narativ se još više pomerio ka tome da se „naklonjenost kriptu“ koristi kao političko oruđe na predsedničkim izborima.
Iako me uvek odbija spremnost političara da iskoriste bilo šta kako bi dobili glasove uprkos svom ranijem ponašanju prema bilo kojoj temi, svakako je rečito to što je naklonjenost kriptu dovoljno velika tema da američki predsednički kandidati smatraju da vredi praviti predstavu oko nje.
To me vraća na ono što sam ranije pomenuo; činjenicu da se kripto i Američki san tako lepo povezuju. Ideja da ljudi obavljaju transakcije jedni sa drugima bez potrebe za posrednicima i bez elita koje kontrolišu i diktiraju sve što ljudi rade toliko duboko odjekuje sa korenima Sjedinjenih Država da sam sada došao do uverenja da je opšte usvajanje tamo neizbežno.
Mejnstrim medijima ponestaje klimavih načina da ubede građane da je kripto samo leglo kriminalnih aktivnosti, a prokripto retorika tokom ove izborne kampanje mogla bi biti prelomna tačka. Kada dovoljno visok procenat stanovništva shvati da je blokčejn oslobađajuća tehnologija, ostaje samo da počne pravilno obrazovanje šire javnosti, da zaista korisnički prihvatljivi proizvodi (kao što su Zyptovi) steknu zamah, a regulatori neće imati izbora nego da dozvole da zdrav razum i javna preferencija prevladaju.
Plaćanja u SAD ZAISTA treba da se osveže!
Već godinama radim u prostoru između kriptovaluta i industrije plaćanja. Svi sa obe strane komentarišu koliko SAD zaostaju za većinom sveta u pogledu plaćanja.
U početku mi je bilo teško da poverujem, ali ozbiljno... šta se to dešava, ljudi?!
I dalje sam šokiran činjenicom da konobari redovno odnose kartice ljudima pre nego što se vrate sa malim ručno napisanim matematičkim testom. Sam deo sa napojnicom je šokantan, ali zašto je svima uopšte u redu da im se kartica odnese? To je doslovno prvo pravilo bezbednosti protiv prevare; ne ispuštajte karticu iz vida!
Na aerodromu JFK na povratku, osoblje je prilazilo stolovima ljudi sa tabletom i ručno unosilo brojeve njihovih kartica (uz uslov da je fizička kartica prisutna) u obrazac koji je izgledao kao naplata u e-trgovini s početka 2000-ih, kako bi obradilo plaćanja. Znate, iz vremena kada su onlajn plaćanja bila otprilike onoliko bezbedna koliko i slanje fotografije vaše kartice nekome preko MySpacea. Pitao sam ih zašto imaju tako čudan sistem, a rekli su mi da im je dosadilo da se ljudi koji nisu Amerikanci žale što im odnose kartice, pa su smislili ovo.
Nije to samo kod plaćanja uživo. Da li ste znali da jedan bankovni račun u SAD ima različite brojeve u zavisnosti od vrste transfera koji mu radite? Toliko je čudno!
Deo problema izgleda da je infrastruktura. Ne znam zašto, ali ili kompanije za plaćanja ne žele da ulažu u obezbeđivanje novih platnih terminala svojim klijentima, ili same kompanije nisu voljne da menjaju svoje procese. Drugi deo je očigledno to što su građani SAD toliko navikli na ono što imaju da jednostavno ne shvataju koliko je to nezgrapno i staromodno.
Bez obzira na razlog, Zypto Pay bi bio ODLIČAN za ovo. Uz v2 Soft POS (uskoro), običan tablet ili pametni telefon biće sve što je svakoj vrsti kompanije potrebno za kripto plaćanja, a potencijalno i za plaćanja karticama, naročito sa novijim dvosmernim NFC čipovima. Skenirajte QR kod ili dodirnite za plaćanje, bilo gde.
Da li bi SAD mogle da preskoče jednu fazu i odmah pređu na masovno usvajanje kripto plaćanja čak i pre nego što se potpuno osavremene sa plaćanjima karticama?!
U 2. delu „Mog Consensusa“ upustiću se u to ko je bio na Consensusu 2024, koliko su relevantni za Zypto i neke opšte komentare o tome šta verujem da možemo očekivati u narednim mesecima i godinama na osnovu onoga što sam video i čuo. Nemojte da vas moj pomalo ciničan ton u ovom tekstu zavara; veoma sam uzbuđen zbog budućnosti!
Povezane teme
