Veliki deo svakodnevnog života ljudi vrti se oko razmene dobara i usluga za druga dobra i usluge. Na poslu proizvodimo proizvode ili pružamo usluge koje drugima trebaju ili žele, a novac koji zaradimo trošimo na stvari koje nama trebaju ili želimo.
Evolucija novca i plaćanja
Od samog početka ljudskog društva, prošli smo kroz nekoliko velikih promena u načinu na koji trgujemo. Vrlo grubo rečeno, moglo bi se reći da su te faze bile:
Trampa: direktna razmena
Ja imam kravu, ti imaš kokoške. Mi menjamo (swap) kokoške za kravu.
Razmena za oskudan resurs
Ja imam kravu, ti imaš zlato. Razmenim svoju kravu za zlato i njime nabavim druge stvari.
Valuta podržana resursima
Umesto da nose zlato ili slično, papirne novčanice ili kovanice predstavljaju određenu količinu oskudnog resursa, poput zlata, koji se čuva u trezoru.
Fiat valuta
Moderne valute poput evra, USD i GBP jesu fiat valute i nisu podržane nikakvim resursima iz stvarnog sveta. Mnogi ljudi veruju da jesu, ali nisu. Fiat valute su stvorene da bi centralnim bankama i vladama pružile veću kontrolu nad ekonomijom, jer mogu da kreiraju onoliko ili koliko malo je potrebno, uz teorijsko uravnoteženje inflacije izazvane povećanjem novčane mase (koja razblažuje vrednost valute u opticaju) kamatnim stopama i drugim mehanizmima.
Digitalna plaćanja
Danas su većina svih plaćanja digitalna, što znači da fizička valuta više nije potrebna za većinu transakcija, bar u zapadnim zemljama.
Šesti korak u ovoj evoluciji jeste blokčejn tehnologija i kriptovalute.
Fiat: prekomerno centralizovan i prekomerno kontrolisan?
Efikasnost fiat valuta u stabilizaciji ekonomije lako je kritikovati jer jednostavno možemo da posmatramo neprekidni ciklus uspona i padova koji nam je svima previše poznat, rastuću inflaciju i sve veće nezadovoljstvo. Sve više ljudi shvata da je narativ o tome da „stvari postaju skuplje” zbog inflacije zapravo posledica „opadanja vrednosti našeg novca”.
Druga strana argumenta protiv trenutnog modela jeste sve veći nivo centralizacije i kontrole koju drže vlade i banke. U idealnom svetu ovo ne bi bilo bitno, ali kada se novčana masa, kamatne stope i slično koriste kao politički alat grupa sa suprotstavljenim političkim stavovima, teško je nadati se stabilnosti i dugoročnom planiranju. Slično tome, teško je zamisliti da bi politike o slobodnom kretanju sredstava između pojedinaca, kompanija i država u takvim okolnostima bile propisane na neutralan način.
Moderni digitalni fiat sistemi plaćanja oslanjaju se na neverovatno složene centralizovane knjige (liste transakcija). Centralizacija ovih knjiga znači da kompanije koje stoje iza njih mogu da vrše ogromnu kontrolu nad pojedinačnim kompanijama, pa čak i čitavim industrijama.
Ako fizički date fiat valutu nekom drugom, više je nemate. Ovo je intuitivno i tačno je ono što zamišljamo da se dešava tokom svih naših transakcija čak i danas: zamišljamo kako fizički novac leti kroz vazduh do svog odredišta.
Ipak, ovo važi samo kada govorimo o fizičkoj valuti: papirnim novčanicama i kovanicama. Realnost je da većina fiat valute čak i ne postoji u fizičkom obliku. Ona je, uglavnom, samo brojevi na računarima. Da bismo pratili ko je kome šta poslao, a time i saldo svakog pojedinca, oslanjamo se na posrednike. Ponekad na MNOGO posrednika!
Blokčejn nudi alternativu. Ključni koncept koji čini blokčejn tehnologiju bitnom za prelazak sa trenutnog modela jeste mogućnost prenosa vlasništva nad digitalnom imovinom bez potrebe za centralizovanom knjigom. Jednostavno rečeno, iako to možda ne izgleda tako na osnovu svega što ste čuli u mejnstrim medijima, ovo čini digitalnu imovinu sličnijom fizičkoj.
Povratak decentralizaciji
U decentralizovanom sistemu pojedinci čuvaju sopstveno bogatstvo u obliku koji sami izaberu i/ili koji je uobičajeno prihvaćen u njihovom društvu. Vremenom je ovo postajalo sve ređe, velikim delom zbog brige za bezbednost. Pretpostavljamo da je „naš novac bezbedniji u bankarskom trezoru nego ispod dušeka”.
Blokčejn novčanici su u suštini visoko bezbedni elektronski bankarski trezori kojima možemo pristupiti odakle god se nalazimo. Ono što ljudi često ne shvataju jeste da je decentralizovaniji sistem zapravo samo povratak onome što se radilo najveći deo ljudske istorije: samostalno čuvanje sopstvene ušteđevine.
Dakle, ukratko, koliko god mnogi ljudi verovali da su blokčejn tehnologija i kripto komplikovani, slanje na primer 1 USDT na blokčejnu mnogo je sličnije uručivanju fizičke novčanice od dolara nego slanju bankovnog transfera od 1 USD.
The Broader Implications
Šire posledice su dalekosežne i potencijalno mogu promeniti svet.
- Koliko kontrole želimo nad sopstvenim sredstvima?
- Da li treba da nastavimo da dozvoljavamo vladama i centralnim bankama da kontrolišu novčanu masu, inflaciju i kamatne stope?
- Kako da održimo pravu ravnotežu između decentralizacije i bezbednosti, i individualne i kolektivne.
